О књизи: 2011 / Садржај: На паузи! Весели Роџер Велика игра Фонт Шантунг Зашто је ово урађено... или потребно објашњење. 12. новембра 2010. нисам могао да одолим духовном импулсу, или, ако хоћете, искушењу, и сео сам да преправим све што је касније постало други том у низу књига о „Варјагу“ - победнику“ Глеба. Дојников (његова прва књига је „Варјаг” „победник” – изашла је почетком 2009, друга – „Све је на свом месту! Повратак „Варјага” – до лета 2011). Оно што је из тога произашло је за ти да судим зашто сам почео да пишем "алтернативу алтернативи" као прво, велико задовољство и радост од појављивања прве књиге коју сам жељно прочитао више пута „Цусхима” и „Порт Артхур”, као друго, дошло је до озбиљног замагљивања схватања да га је аутор згужвао, журећи да „производ” испоручи на време када су рокови у уговору са издавачком кућом запели, али ме нико није журио да тражим трагове дела и његовог аутора на ФАИ и Самиздату. други део који је припремао. И на крају је једноставно пао на сеџду. Авај, временских неслагања и фактографских грешака има знатно више, чак и у поређењу са завршетком прве књиге! Наравно, за људе „који нису болесни“ од руско-јапанског рата, који од детињства нису били заинтересовани за поморску историју, они су углавном били невидљиви, али је ниво књиге за пажљивог читаоца нагло и неповратно смањен. Као и ауторово „декоративно” коришћење стварних личности, попут цара Николаја ИИ, адмирала Алексејева и Макарова. Четврто, уместо пораза јапанске флоте у „Алт-Цушими“ друге књиге, аутор је исписао неку огромну и тешко сварљиву акцију, која се завршила бледом, „бодном“ победом руске стране. Да будем искрен, био сам сурово и горко преварен у својим очекивањима и на крају, пето. Друга књига аутора завршава се пријатељским „помирењем“ са Јапаном, а као резултат тога, у трећој књизи, коју сада пише угледни Глеб Борисович, све се завршава уласком Русије у блок Антанте. За рат са Немачком за интересе англосаксонских држава. И све то након искуства 20. века, када је управо оријентација руске политичке елите из епохе Николаја ИИ ка савезу са Англосаксонцима довела до ланчане реакције у виду 50 милиона лешева наших сународници! Зашто сте онда уложили толико душе у први том? Да још једном покушамо да убедимо себе и наше читаоце да смо Русија, ми губитници у животу?! Или аутор из Торонта зна боље? Коначни подстрек за почетак рада била је моја посета форумима Цушима, где је, како се показало, међу правим ентузијастима и познаваоцима историје наше флоте и тог мрског рата, активна дискусија о књизи од првих дана радити на томе. Где су јој додавани цели комади. Али... само до тренутка када је Глеб Борисович одбио ову дискусију, једноставно престајући да „посећује“ форум. Нашавши се у кругу истомишљеника, одлучио сам се на овај корак. На крају се, наравно, ствар није завршила само једном другом књигом. Морао сам да препишем више од половине првог, отклањајући доста ауторских „багова“, нетачности и грешака. Уместо очекивана три месеца, требало нам је скоро годину дана. И да није било несебичне помоћи колега на Тсусхима Форуму, овај колективни посао никада не би био обављен.